Close
На Факултету ликовних уметности у Београду, у петак, 29. маја 2026. године, у свечаној сали Факултета, одржана је комеморација поводом смрти др ум. Драгане Станаћев Пуаче, редовне професорке у пензији Факултета ликовних уметности.
Комеморацији су присуствовали чланови породице, колеге, пријатељи, сарадници, студенти и бројни поштоваоци њеног педагошког, уметничког и професионалног рада.
Кроз речи колега и сарадника одата је почаст професорки Драгани Станаћев Пуачи, чији су рад, посвећеност образовању младих уметника и допринос развоју Факултета оставили трајан траг у академској и уметничкој заједници.
Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Раденка Мишевића, 1982. године. Магистрирала је на истом Факултету, у класи професора Момчила Антоновића, 1986. године. Докторирала је на истом Факултету на тему: Архитектура као симболичка форма. Семиотика куле, под менторством професора Слободана Роксандића, 2013. године.
Радила је на Факултету ликовних уметности у Београду, од 1997. године, на Сликарском одеску, где је стекла сва наставничка звања: асистента (1997 – 2005), доцента (2005 – 2013), ванредног професора (2014 – 2018) и редовног професора (2019 – 2023). На основним студијама водила је предмете Цртање и Сликање и предавала на свим нивоима наставе, као и на докторским студијама.
Члан УЛУС-а од 1983. године.
Током студија сликарства, у периоду од 1978. до 1983. године бавила се позоришном уметношћу. Као члан неформалне студентске трупе, у маниру commedia dell’arte, одиграла је преко хиљаду представа на различитим сценама у земљи и у Европи. Важнији инострани позоришни фестивали: Лион (Француска, 1978), Лођ (Пољска, 1979), Будимпешта (Мађарска, 1979), Дижон (Француска, 1980), Будимпешта (Мађарска, 1981), Л’Аквила (Италија, 1982), Коимбра (Португал, 1982).
У студију ”Булдожера” у Љубљани, са споменутом трупом, снима плочу, статира на филму Пејзажи у магли, наступа на радију и телевизији, пише текстове за Поп машину под псеудонимом Кова и Гане (са Ковиљком Милић). Од 1980. води блуз групу ”Споредна станица” и са њом наступа као певачица на београдској и панчевачкој џез-блуз сцени: Дом омладине, СКЦ, Филозофски факултет, Машинац, Блуз клуб у Панчеву.
Године 1987, на предлог Музеја савремене уметности у Београду, учествовала у раду XXII Internationale Malerwochen у Грацу, а 1988. године, на предлог Уметничког савета УЛУС-а, користила атеље у Cité Internationale des Arts у Паризу.
Драгана Станаћев Пуача је кроз свој уметнички рад истраживала односе између архитектуре, филозофије и духовности, често користећи цртеже и слике великих формата, како би представила сложене ликовне концепте.
Одржала је бројне самосталне изложбе, међу којима се истичу:
Море је вертикално! Водени стубови Павла Флоренског (2023), Галерија ФЛУ, Београд;
Капелица непобедиво сунце (2019), Галерија ФЛУ, Београд;
Rue Cabanis” (Улица Кабани) (2015), Продајна галерија, Београд;
Шејкина соба (2014), Галерија београдске тврђаве на Горњем граду, Београд;
Долазак херувима, докторска изложба (2012), Галерија ФЛУ, Београд;
О Анђелу чувару. Стаклени перивој (2009), Галерија београдске тврђаве на Горњем граду, Београд;
Град. Ка поднебесју (2007), Галерија УЛУС, Београд;
Из пустодолске бележнице (2005), Галерија ФЛУ, Београд;
Катакомба (1998), Галерија ФЛУ, Београд;
Вавилонска (1988), Галерија Јадроагента (HDLU), Ријека;
Моји слатки кавези (1988), Галерија Коларчеве задужбине, Београд;
Станиште црвеног ждрала (1986), Магистарска изложба у Галерији ФЛУ, Београд.
Излaгaлa нa вишe oд стoтину групних излoжби, сaлoнa, биjeнaлa, гoдишњих излoжби УЛУС-a, aукциjских и дoбрoтвoрних излoжби у Бeoгрaду, зeмљи и инoстрaнству.
Излагала је и учествовала у раду више међународних конференција о архитектури: Internacional Conference and Exhibition on Architecture у Галерији науке и технике, САНУ, у Београду (2013 – 2016); и Међународном научном скупу Традиционално и савремено у уметности и образовању, Факултет уметности Универзитета у Приштини, Звечан, Косовска Митровица (2019).
Добитница је неколико награда: Награде Колоније младих (1985); Октобарске награде града Београда за магистарску изложбу (1986); Откупне награде Октобарског салона (1989); Награда за цртеж на изложби Цртеж и мала пластика, УЛУС УП Цвијета Зузорић, Београд (1992); Златне игле, награда на Пролећној изложби УЛУС-а (2014): и Велике плакете Универзитета уметности, највишег признања Факултета ликовних уметности, које јој је додељено за дугогодишњи допринос раду Факултета и уметничка достигнућа (2020).
Дела јој се налазе у колекцијама Neue Galerie у Грацу, Музеја Zepter у Београду, као и у приватним колекцијама
