
Докторски уметнички пројекат „Удаљена светлост — од менталне до графичке слике“ истражује процес транспоновања визуелних менталних слика у графички медиј, ослањајући се на интроспективно преиспитивање сећања и унутрашње стварности. Полазећи од личног искуства доживљаја смрти ближњих, рад проблематизује однос менталних представа, простора и симболичког значења менталних појава, постављајући питање: како унутрашње, ментално искуство постаје визуелна форма?

Централни део пројекта прати пут од менталне до графичке слике кроз интуитивни стваралачки поступак. Простор куће — архетипски симбол средишта, интимно скровиште сећања и сведок личног времена, постаје основни ликовни мотив. Визуелне менталне слике транспонују се у серију литографија специфичним цртачким поступком: из засићене црне површине матрице уклањањем слоја боје отвара се светлост. Овај обрнути поступак: урезивање линија-светлости метафорички одражава логику памћења као реконструкције, а литографска матрица постулира темпоралност и ефикасност као суштинске одлике меморије.


Ликовни језик одликује се униформном линијом и деперсонализованим третманом приказаних предмета. Сведени на своје универзалне, функционалне обрисе, архитектонски елементи (врата, прозори, степенице, праг, ходник) и предмети (сандук, завеса, сто) постају симболи транзиције и трансформације. Светлост – као ликовни, симболички и наративни елемент заузима кључну позицију: она је ликовни наратор, динамички принцип, метафизичко одредиште и уверење. Теоријски ослонац чине истраживања конструктивне природе епизодног памћења, феномена менталних представа и теорија визуелног бафера, док се уметнички поступак заснива на интуитивном стваралачком процесу.


Докторски уметнички пројекат показује да визуелне менталне слике нису пасивне представе, већ активни чиниоци обликовања индивидуалне истине, а уметничко истраживање метод њеног разумевања. Тиме се успоставља и комплементарни однос између уметничке интуиције и теоријских истраживања — не као опозитних, већ различитих путева разумевања истог феномена.
Андреа Морачанин
(из текста докторског уметничког пројекта)






Андреа Морачанин (Краљево, 1995) основне (2018) и мастер (2019) студије завршила је на Факултету ликовних уметности у Београду, на Сликарском одсеку у класи проф. Добрице Бисенића. Тренутно је студент докторских уметничких студија на Графичком одсеку ФЛУ, под менторством проф. Владимира Милановића. Стручно се усавршавала у „Атељеу Мајкл Вулворт” у Паризу. Приредила је две самосталне изложбе и учествовала на преко тридесет групних изложби у земљи и иностранству. Од 2025. запослена је на Факултету ликовних уметности у звању уметничког сарадника.