Close
Изложба радова студената постдипломских студија Факултета ликовних уметности у Скопљу
Галерија ФЛУ свечано отварање одржано је у петак, 12. децембра у 19 часова.
Изложба је отворена до 29. децембра 2025.
У Окидач/Trigger, Ана Лазаревска отвара специфичан феминистички дискурс, где светлост, текст и објекат постају медији интимне когнитивизације. Њен рад функционише као интервенција у пољу субјективног искуства, уплићући се у шири визуелни наратив изложбе.
Дело Сваки у свом свету Андреја Антевског активира концепт менталних топографија које постоје паралелно, али не и изоловано. Ови „паралелни светови“ појачавају мотив изложбе: појединачне људске димензије неизбежно се сусрећу у заједничком простору значења.
Ангела Савевска у делу Прелаз истражује однос између културне меморије и материјалних трајекторија. Глинене структуре и фотографије функционишу као топографије духовности, где традиција није само наслеђена форма, већ активан медиј кроз који се отварају нови интерпретативни слојеви.
Елена Димоска у Попуњавању празнине развија социјално и педагошки релевантан простор. Монтажа у школском амбијенту трансформише одсуство и миграцију у визуелне „нити“ које редефинишу идентитет заједнице, претварајући празнину у критичко поље значења.
Уметничка пракса Кристине Таневске (Готово и Месечина) креће се кроз интермедијалност звука, текста и слике, стварајући систем наративних резонанци. Њена митопоетика активира интимне просторе емоционалног памћења.
У Демонијуму, Стефан Јакимовски развија серију асамблажа који функционишу као материјални чворови – структуре у којима се индивидуално и архетипско преплићу у сложен визуелни организам.
Дорина Тенева у делу Ово сам ја тематизује аутоперцепцију као простор преговарања између интимне и јавне сфере. Платно великог формата постаје површина аутоконструисања и изложености.
У Пробном чишћењу, Михаил Паскоски адресира однос према култури и културном наслеђу кроз симболички језик прашине и инверзног визуелног ритма. Његов приступ креће се у домену критичке рефлексије о назадовању као социокултурном симптому.
Пројекат Археологија екрана Марије Трпеске износи на површину маргинализована друштвена искуства. Кроз визуелну реконфигурацију свакодневних прича, она афирмише њихову важност и улогу у колективном контексту.
Ноћна шума Доротеја Нешовског ствара синестетички амбијент у коме вертикалност, сенка и органски материјал визуализују стање трагања и поновног проналажења. Дело функционише као метафоричка матрица кретања и пресека – структурни модел саме изложбе.
Мартина Спасовска у делу Загрљени ожиљци третира телесне и емоционалне трагове као саставне слојеве идентитета. Текстурална разноликост претвара инсталацију у визуелно поље контемплације и прихватања.
У Ишчезлим вредностима, Елена Димова Пантелић отвара тему трговине људима, представљајући је кроз сложен систем кодова, асфалтних форми и златних интервенција. Дело поставља суштинска питања о друштвеним приоритетима и рањивости људског живота.
Беркант Хасаничај спаја електронску музику и визуелну графику у анимацијски континуум који истражује однос између човека, друштвеног простора и планетарних динамика.
Изложба „Нити“ показује да су уметничке праксе студената мастер студија усмерене ка истраживачким, интердисциплинарним и критички оријентисаним моделима стварања. Иако медијски разнолика, дела се уплићу у јединствену концептуалну структуру која утврђује уметност као поље повезивања, дијалога и трансформације.
проф. др Славица Јанешлијева
